О књизи: 2011 / „Представио ми се као Серафим Ежиков. Његово лице није било без пријатности. Истина, ово лице није било лепо, и његове црте су више упадале у ружноћу него у исправност, али из ове ружноће је дашак дубоке љупкости. У разговору је често и нагло поцрвенео, а лице му је попримило израз изузетно пријатне стидљивости и неке сасвим девојачке чедности.…»